Čovek u proseku indirektno pojede 160 g soje dnevno. Kako je to moguće?
Soja je izuzetno važan izvor proteina i više od 80% soje se koristi za ishranu životinja. Tim putem , kroz mleko, meso i jaja i druge proizvode životinjskog porekla, soja dolazi do nas.
Važno je koja je soja. Da je BEZ GMO i da je domaća.
Za jedno jaje od 55g koka pojede 35g soje
Za 100g mesa pile pojede 109g soje
Za 200 ml mleka krava pojede 10g soje
Za 100g sira krava pojede 25g soje
Za 200ml jogurta krava pojede 3g soje
Čovek u proseku indirektno pojede 160 g soje dnevno. Važno je koja je soja. Da je BEZ GMO i da je domaća.
Soja je izuzetno važan izvor proteina za ishranu životinja. Samo za potrebe industrije stočne hrane Evropa godišnje potroši preko 40 miliona tona soje. Gde ta soja završava?
Sa njiva, soja se prerađuje, odlazi u fabrike stočne hrane, do farmi životinja i kroz mleko, meso i jaja, soja dolazi do nas.
Za jedno jaje od 55g koka pojede 35g soje
Za 100g mesa pile pojede 109g soje
Za 200 ml mleka krava pojede 10g soje
Za 100g sira krava pojede 25g soje
Za 200ml jogurta krava pojede 3g soje
Dunavski region je najznačajniji za proizvodnji genetski nemodifikovane soje u Evropi. Više od 40 godina dugu tradiciju u uzgoju BEZ GMO soje čuvaju naši poljoprivredni proizvođači. Potrebe Evrope za sojom su ogromne (preko 40 miliona tona godišnje) što evropska proizvodnja ne može da zadovolji i to je čini ekonomski zavisnom od uvoza. Više od 85% soje dolazi iz Brazila, Argentine, SAD gde se najviše gaji genetski modifikovana-GM soja. Sa uvozom soje uvozimo i brojne probleme. Proizvodnja GM soje se odvija na neodrživ način, na velikim prostranstvima u monokulturi koja iscrpljuje zemljište i dovodi do brojnih bolesti i štetočina zbog kojih se koriste toksični pesticidi koji su vrlo često zabranjeni u Evropi. Neodrživa proizvodnja soje povezana je sa uništavanjem kišnih šuma i brojnim negativnim posledicama za našu planetu. Nažalost, ovakvom sojom se hrane životinje čije proizvode i mi svakodnevno konzumiramo.
Sa izazovima sa kojima se suočavamo možete pročitati u studiji „Efekti liberalizacije Zakona o GMO u Srbiji“.
Dunav Soja udruženje podržava i promoviše održivu proizvodnju genetski nemodifikovane soje u Evropi, sa ciljem smanjenja zavisnosti od uvoza i podrške domaćim proizvođačima. Istovremeno našim potrošačima pružamo mogućnost da izaberu domaće proizvode BEZ GMO kvaliteta.
Srbija je među vodećim zemljama u Evropi i svetu u proizvodnji genetski nemodifikovane soje na preko 200.000 hektara. Više od 40 godina dugu tradiciju u uzgoju BEZ GMO soje čuva 50.000 naših poljoprivrednih proizvođača. Srbija je jedina zemlja koja proizvodi dovoljno BEZ GMO soje za potrebe industrije stočne hrane, što znači da imamo i mogućnost da životinje hranimo genetski nemodifikovanom domaćom sojom. Trenutno, i zakonska regulativa u Srbiji ne dozvoljava uvoz genetski modifikovanih proizvoda, što znači da je i uvoz GMsoje još uvek zabranjen. Sa izazovima sa kojima se suočavamo možete pročitati u studiji „Efekti liberalizacije Zakona o GMO u Srbiji“
Sa druge strane, u Evropi se ne proizvodi dovoljno soje za potrebe industrije stočne hrane. Čak 85% soje se uvozi iz prekookeanskih zemalja (Argentina, Brazil, SAD) gde se i najviše gaji genetski modifikovana-GM soja i to na neodrživ način, na velikim prostranstvima, uz upotrebu totalnih herbicida, na štetu kišnih šuma, donoseći sa sobom brojne posledice. Ovom sojom hrane se životinje, čije proizvode svakodnevno konzumiramo.
Put do kvalitetne, BEZ GMO i domaće hrane počinje na poljima naše genetski nemodifikovane- BEZ GMO soje.
„Srećni smo što imamo tako plodnu zemlju uz Dunav dobre domaće genetski nemodifikovane sorte soje. Nije lako, ali to je ono što znamo najbolje da radimo.”,
Slavko Topalović, Lugovo
„Bavim se proizvodnjom soje već 29 godina. U našoj porodici postoji tradicija: moj otac je to radio, njegov otac je to radio, i evo, sada i ja to radim. Imamo tradiciju, znanje i, uz dobru tehnologiju i puno truda, prinosi moraju biti dobri.”,
Stevan Farkaš iz Bača
,,Od soje živimo, sojom hranimo i naše domaće životinje, tako je soja hrana za našu porodicu i zato nam je važno da je BEZ GMO.’’,
Fišteš Klara i Ferenc iz Srbobrana
,,Trebamo raditi ono što volimo, a ja volim da radim soju i volim da radim poljoprivredu’’,
Valerija Balint iz Telečke
,,Radi se, svakako. Od jutra do mraka, ali je zato ova naša soja uz Dunav uvek dobra’’,
Arpaš Ištvan iz Telečke